Čardak, trinaesti dan požara: gašenje, procena štete i obnova — i satelitska hronologija kako je sve počelo
U Edukativnom centru „Čardak", u srcu Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara", održan je 17. avgusta radni sastanak povodom požara koji tog dana ulazi u trinaesti dan. Sastankom je predsedavala ministarka Sara Pavkov, koja je u pozdravnoj reči istakla značaj sistema NIMOS u praćenju požara i u organizaciji borbe protiv vatre na peščari. Na dnevnom redu bilo je pet tačaka — od aktuelnog stanja na terenu i procene štete, preko strateškog okvira obnove, do prezentacije o nastanku i razvoju požara i usaglašavanja zaključaka.
Ministarka: NIMOS je bio oslonac u praćenju požara
Otvarajući sastanak, ministarka Sara Pavkov istakla je značaj koji je NIMOS — Nacionalni inteligentni monitoring sistem šuma Republike Srbije imao u praćenju požara na Deliblatskoj peščari i u organizaciji borbe protiv vatre. Reč je o domaćoj platformi koju su razvili naučnici Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu (ILFE) Univerziteta u Novom Sadu, a koja satelitska osmatranja i modele prevodi u konkretna obaveštenja gazdinstvima — sa nazivom gazdinske jedinice, brojem odeljenja i odseka, koordinatama i vremenom detekcije.
Sistem je tokom cele epizode radio u dnevnom ritmu: jutarnji izveštaj pre početka smene, vanredni presek posle podneva i večernji izveštaj sa prognozom za sutradan — uz automatske dojave posle svakog satelitskog preleta, danju i noću.
NIMOS · izveštaji ДП-17/1, ДП-17/3 i ДП-17/4 od 17. avgusta 2026.Dnevni red — pet tačaka
Sastanak je vođen po unapred utvrđenom dnevnom redu, sa jasno određenim nosiocima izlaganja, ciljem svake tačke i vremenom za diskusiju svih učesnika. Ukupno predviđeno trajanje bilo je sat i deset minuta.
- Aktuelna situacija sa požarom na području Deliblatske peščare Marko Marinković — izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj, JP „Vojvodinašume" Trenutno stanje na terenu i obim zahvaćenog područja, pregled dosadašnjih aktivnosti na gašenju i stavljanju požara pod kontrolu, angažovani ljudski i materijalni resursi, procena daljeg razvoja situacije i potreba za dodatnim resursima i podrškom nadležnih institucija. Cilj: sagledavanje trenutnog stanja i usaglašavanje daljih aktivnosti radi potpunog lokalizovanja požara i zaštite ugroženog područja.
- Posledice požara i procena pričinjene štete Marko Marinković — JP „Vojvodinašume" Raspoloživi podaci o površini zahvaćenoj požarom, procena posledica po šumski fond, biljni i životinjski svet i prirodne vrednosti područja, šteta na infrastrukturi i drugoj imovini, te dalje aktivnosti na utvrđivanju i dokumentovanju štete. Cilj: jedinstvena i pouzdana procena posledica požara kao osnova za planiranje mera sanacije i obnove.
- Strateško definisanje obnove i sanacije opožarenog područja Biljana Krsteski — pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu prirode · Marko Marinković — JP „Vojvodinašume" Prioritetne mere nakon potpunog gašenja, sanacija i obnova opožarenog područja uz očuvanje njegovih prirodnih vrednosti, plan obnove šumskog i drugog prirodnog fonda u skladu sa stručnim procenama, nosioci aktivnosti i rokovi, kao i mogući izvori finansiranja i institucionalne podrške. Cilj: usaglašavanje strateškog pristupa obnovi Deliblatske peščare i definisanje konkretnih narednih koraka, odgovornosti i rokova.
- Prezentacija o nastanku požara — kako je počelo i šta se sve događalo Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu (ILFE) · podaci sistema NIMOS Satelitska rekonstrukcija epizode: prva registracija, redosled širenja po danima, izmerene površine i ono što se u istom periodu dešavalo na terenu. Cilj: zajednička, merena slika toka požara kao podloga za sve ostale tačke.
- Zaključci i dogovor o daljim aktivnostima Marko Marinković — JP „Vojvodinašume" Definisanje prioritetnih aktivnosti, određivanje nosilaca zadataka i rokova, dogovor o načinu praćenja realizacije mera i termin narednog koordinacionog sastanka. Očekivani rezultat sastanka: usaglašeni zaključci, jasno definisane prioritetne aktivnosti, nosioci zadataka i rokovi za dalje postupanje.
Kako je počelo — satelitska hronologija
Četvrta tačka dnevnog reda bila je rekonstrukcija epizode iz podataka sistema. Prva satelitska registracija zabeležena je 5. avgusta u 12:51, senzorom VIIRS na satelitu NOAA-21, sa intenzitetom od 28,3 MW, u odeljenju 73/o gazdinske jedinice 2818. Istog dana u 13:59:16 otišla je prva automatska dojava sistema, a u 14:28:33 i dojava najvišeg stepena. U pet dana pre toga nije bilo satelitske prethodnice — manji požar od 2. avgusta ostao je ispod praga osetljivosti senzora, a grom je kao uzrok isključen jer u tom periodu na širem području nije registrovano nijedno atmosfersko pražnjenje.
Ono što je sledilo bilo je bez presedana za to područje: u prethodne dve godine cela zona imala je ukupno 38 satelitskih registracija, sa najjačom od 48,7 MW i bez ijedne epizode duže od dva dana. Ovaj požar je već do 13. avgusta prešao 900 registracija, a pojedinačne vrednosti u danima oko sastanka premašivale su 400 MW.
Stanje na dan sastanka
Poslednje merenje pre sastanka urađeno je sa snimka Sentinel-2 od 15. avgusta u 11:38, kada je dim po prvi put maskirao svega 2,9 odsto površine (dva dana ranije bilo je 42 odsto), pa je slika bila pouzdana.
Sam dan sastanka bio je težak. Jutarnji izveštaj potvrdio je merenjem ono na šta je sistem upozoravao uoči noći — da je vatra prešla zapadni put, sa 281 hektarom i 12 odeljenja u dotad nezahvaćenoj gazdinskoj jedinici 2814. Posle podneva intenzitet je ponovo skočio na 214 MW, sa težištem u odeljenjima 44, 45 i 46 gazdinske jedinice 2816, gde se nalazi 157 hektara bora. Uveče je zabeležen i najjači pojedinačni signal od početka požara — 466,5 MW, a zapadni deo je narastao na 418 hektara i 18 odeljenja. Prognoza je za sutradan najavljivala prvi dan bez „crvenih" sati, ali sa udarima vetra do 11 m/s.
Sa obilaska terena
Posle sastanka učesnici su obišli deo opožarenog područja i izvedene linije. Fotografije su nastale istog dana — klik uvećava prikaz.
Medijski odjek
Sa sastanka i obilaska opožarenog područja izveštavali su Dnevnik 1 i Dnevnik 2 RTS-a, kao i emisija „Srbija danas". U prilozima je, uz stanje na terenu i planove sanacije, predstavljena i uloga satelitskog monitoringa u praćenju požara.
Šta dalje
Peta tačka dnevnog reda posvećena je upravo tome: prioritetnim aktivnostima, nosiocima zadataka i rokovima, načinu praćenja realizacije dogovorenog i terminu narednog koordinacionog sastanka. Sa strane sistema, praćenje se nastavlja i posle gašenja — kroz merenje konačnog obuhvata i jačine opekotine, koje su podloga za procenu štete i za plan obnove.