Sedam dana testa: tri velika požara i sistem koji je predviđao kuda ide vatra

Razgovor možete pogledati u nastavku — snimak je podešen tako da kreće od dela emisije posvećenog NIMOS-u (od 5:40 do 10:15).

Povod: nedelja u kojoj je gorelo na tri strane

Tema jutarnjeg bloka bila je podrška ljudima na terenu — kako se spasilačke ekipe snabdevaju vodom, hranom i opremom i kako izdržavaju višednevno gašenje. U tom kontekstu voditelji su se uključili u Novi Sad, uz konstataciju da je u logističkom delu posla ulogu imao i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu — čija je platforma tih dana pokazivala nadležnima gde su požari i u kojim se pravcima šire.

Požar nije izolovan događaj

Prva poruka bila je da se pojačan intenzitet i učestalost požara ne posmatraju kao niz nesrećnih slučajeva, nego kao deo šireg fenomena klimatskih promena — uz koji idu i ekstremne suše, poplave, vetroizvale i ledolomi. Platforma NIMOS — Nacionalni inteligentni monitoring šuma Republike Srbije — nastala je iz desetogodišnjih istraživanja Instituta i, pored požara, prati vitalnost šuma i rizike od napada štetočina i bolesti.

„Sistem radi kao dežurni koji nikad ne spava. Prikupljamo satelitske podatke u realnom vremenu, obrađujemo ih i kao informaciju dostavljamo korisniku."
— dr Dejan B. Stojanović, ILFE

Korisnici su, na prvom mestu, partneri iz javnih preduzeća koja gazduju šumama: osam javnih preduzeća — JP „Srbijašume" i JP „Vojvodinašume", četiri nacionalna parka (Fruška gora, Đerdap, Kopaonik i Tara) i dva javna vodoprivredna preduzeća, JVP „Vode Vojvodine" i JVP „Srbijavode". Ona informacije i izveštaje prosleđuju dalje drugim nadležnim organima.

Kako je izgledao rad tokom požarne nedelje

U prethodnih sedam dana sistem je istovremeno pratio tri velika požara — na Deliblatskoj peščari, u dolini reke Ibra na planini Stolovi, i na Gabrovnici u istočnoj Srbiji. Lanac je isti u sva tri slučaja: satelit detektuje toplotnu anomaliju, podatak se obradi i gotovo u realnom vremenu stiže kao informacija i direkcijama javnih preduzeća i inženjerima na terenu.

Ono što je te dane bilo posebno jeste povratna sprega. Sa terena su gotovo svakog sata stizale ažurne informacije, ubacivane su u sistem i ukrštane sa satelitskim snimcima, a na osnovu toga su pravljeni izveštaji dva do tri puta dnevno, svakog dana.

„U tim izveštajima analizirali smo gde je vatra bila juče, gde se nalazi danas, i pravili predikcije šta će se dešavati u narednim danima — u skladu sa različitim scenarijima, modelima i očekivanim pravcima i intenzitetima duvanja vetra."
— dr Dejan B. Stojanović, ILFE

Koliko unapred se može predvideti širenje

Na pitanje voditelja dokle unapred predikcija ima smisla, odgovor je bio da se u proračun ulazi sa podacima sa terena, podacima gazdovanja, reljefom, satelitskim osmatranjima sa većeg broja misija koja se osvežavaju u realnom vremenu i sa tri modela predviđanja pravca i intenziteta vetra.

Pokazalo se da smo sa velikom preciznošću predvideli razvoj za dan i dva unapred — ono što je bilo predviđeno, to se i dogodilo na terenu.

Uz predikciju su išle i preporuke šta činiti u datoj situaciji. Upravo taj deo — od karte ka odluci — opisan je detaljno u studiji plana mašinskih linija odbrane za Deliblatsku peščaru, gde se vidi kako izgleda računica na kojoj se takva preporuka zasniva.

Šta ostaje posle sezone

Sedam dana sa tri paralelna požara bilo je, kako je rečeno u emisiji, veliki test — i za sistem i za sektor. Vrednost se nije pokazala u pojedinačnoj dojavi, nego u tome što je tokom celog perioda postojala neprekidna razmena između terena i sistema: teren je hranio sistem svežim stanjem, sistem je terenu vraćao sliku i procenu za naredni dan.

Detalje o svakom od tri požara pročitajte u studijama slučaja — Deliblatska peščara, dolina Ibra i Gabrovnica — a platforma je dostupna na adresi nimos.ilfe.org.