Preciznost NIMOS sistema u detekciji i predviđanju širenja požara: primer Deliblatske peščare

Tri pitanja za svaki sistem osmatranja

Kada se sistem za osmatranje požara stavi na probu, pitanja su uvek ista: kada je video vatru, gde ju je video i — najteže od svih — kuda je rekao da će vatra ići. Na prva dva pitanja danas pristojno odgovara svako ko ume da preuzme satelitske podatke. Treće pitanje razdvaja alate od sistema.

Veliki požar na peščari prvi je događaj na kome NIMOS može da se oceni po sva tri pitanja istovremeno — jer je od prvog sata (prva detekcija: 5. avgust, 12.51) vodio potpunu, vremenski označenu evidenciju: svaku detekciju u registru, svaku prognozu u PDF-u sa satnicom izdavanja, svaki izveštaj u arhivi. Ništa se ne može naknadno doterati; sve se može proveriti.

Najava i realizacija: jedan piksel razlike

Najupečatljiviji primer stao je u pet jutarnjih sati 7. avgusta. U 04.49 satelit je izmerio da je od celog požarišta noć preživelo jedno jedino žarište — 7,3 megavata, na jugoistočnom delu obuhvata. Jutarnji izveštaj, poslat nadležnom preduzeću u 07.00, označio ga je kao kritičnu tačku dana i preporučio prioritetno gašenje: bilo je na čelu pravca kojim je najavljeni severozapadni vetar imao da gura vatru.

U 09.46 stigla je potvrda iz orbite: dnevna reaktivacija požara počela je — najjačom tačkom od 32,8 MW, na oko 400 metara od označenog žarišta. Na senzoru čiji je piksel širok 375 metara, to je pogodak na jedan piksel.

Četiri najave, četiri realizacije

I jedna stvar koju model nije predvideo — pa je sistem to izmerio i rekao

Poštenje prema podacima traži i ovaj pasus. Tri noći zaredom požar je noću kolabirao — i to je postao radni obrazac. U noći 7/8. avgusta obrazac se slomio: 259 MW u 02.48, trostruko iznad svih prethodnih noći. Nijedna prognoza to nije najavila unapred. Ali sistem koji meri svakih 10 minuta izmerio je slom obrasca dok se dešavao, i jutarnji izveštaj je u 7 sati već nosio novu operativnu poruku. Preciznost nije nepogrešivost — preciznost je i brzina kojom sistem prizna i izmeri ono što nije očekivao.

Brojke koje ne moraju da se povlače

Procene zahvaćene površine objavljuju se isključivo najkonzervativnijom metodom — samo ćelije u kojima je satelit stvarno video vatru, bez bafera, sa ogradom „najmanje toliko". Zato brojka tokom požara može samo da raste (127 → 787 → 1.662 → ≥1.996 hektara), a merodavnu reč imaju Sentinel-2 snimci od 20 metara i, na kraju, teren. Sistem koji unapred kaže koliko se svakom njegovom broju sme verovati — to je preciznost koliko i pogođena koordinata.

Šta ovo znači za upravljače šuma

Sve opisano u ovom tekstu deo je platforme koja već radi za šumska preduzeća u Srbiji: automatske dojave grupisane po preletu satelita (svaka tačka sa koordinatama i mapom), rana geostacionarna upozorenja na 10 minuta, dnevni pregled udara groma u šumu uz povišenu opasnost, prognoza opasnosti FWI — a u vanrednim situacijama i ovakav izveštajni ritam: tri operativna izveštaja dnevno, sa poređenjima po danima, procenama površina i projekcijama kretanja. Osetljivost dojava svako preduzeće podešava samo, u tri profila.

Ako upravljate šumom i želite da ovakve informacije stižu i vama — platforma je na nimos.ilfe.org, a razgovor počinje jednim mejlom na admin@ilfe.org.

Odgovorna upotreba podataka

Satelitski piksel od 375 m ne vidi požare ispod praga detekcije; geostacionarna lokacija je približna (±2–3 km) i služi ranom upozorenju, ne navođenju; projekcije su operativni okvir, ne prognoza ishoda; procene površina tokom aktivnog požara su privremene donje granice. Sve navedene tvrdnje u ovom tekstu proverljive su u registru detekcija sistema i u operativnim izveštajima objavljenim na ovom blogu.

Zahvalnica

Zahvaljujemo ekipama JP „Vojvodinašume" i ŠG „Banat" Pančevo koje se sa požarom bore na terenu — satelit meri, ali vatru gase ljudi.